Mrzovolja
Umirujuće na mane deluje autobus koji se ugasi
svaki put kad stane na stanici, pa bih mu rekla da ne staje, prvo zato što se
plašim da se pokvari, a ja bih dobila slom živaca ako bi stao na sred autoputa,
a drugi razlog je taj što sam naslonila glavu na prozor i zvuk motora mi
ublažava bol koji mi tandrče u mozgu, uz to se budim na svaki minut, ma kakav
minut,na svaki sekund bre, jer mislim da cu promašiti stanicu iako je moja
stanica grad, a ne autoput, mrzovoljna zbog bola u glavi,izlećem iz autobusa i
upućena ka drugoj stanici, na travnjaku ispred crkve deca iz vrtića beru cveće,
neko maljušno, plavo cveće, i trče ka učiteljicama i nose im, a njima pune ruke
nekog maslačka, valjda je i on bio tu na livadi, al su ga ta stvorenja svog počupala, i one verovatno razmišljaju kako da najbrže bace to cveće jer ne
znaju šta će da rade sa njim, a oni, mislim na decu, išla su mi na živce, ružno
od mene, trebalo bih da kažem kako je to divno što rade, da se raznežim, ali eto,
ja ne znam zašto, ali znam da me je glava mnogo boli, da ne mrzim u ovom
treutku samo decu, već ceo svet,a svoju glavu prvu!
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi